Evo, za početak, red je da vam se predstavim. Ime, prezime, JMBG,...Ma ne. Šta se to koga tiče. Sigurno ne čitate ovaj tekst jer vas interesuju generalije ljudi koje još ne poznajete. Predstaviću se tematikom o kojoj imam nameru da pišem. Primarna tema mogla bi biti duhovnost ili samorazvoj. Možda duhovno putovanje. Ali čim izgovorite reč duhovnost, stvarate predstavu da se radi o nečem ozbiljnom, preozbiljnom. Zato naziv bloga ne sadrži reč duhovno.Prvo ću izneti neke osnovne teze mog viđenja duhovnog putovanja. Ne morate ih uzimati za ozbiljno. Nemam nameru da vam namećem svoja uverenja. Samo sam rekao da ću se predstaviti, i to je to.Čovek je duhovno biće. Duhovnost je, prema tome, jedan od aspekata naših života. Neki duhovnost vide kao ispovedanje religije, neki kao kontakt sa onostranim, neki kao intelektualni razvoj. U svakom slučaju duhovnost je nešto što bi trebalo da da širi smisao našem životu. Nešto što nas stavlja u kontekst realnosti koja je šira od realnosti svakodnevice. Koja je to realnost, mislim da se ne može reći. To je realnost koju ne poznajemo. Zato je i istražujemo, iako će nam verovatno uvek biti tajanstvena. Zato se i zove duhovni put. Na tom putu svi smo amateri i to iz dva razloga: 1.Zalazimo u nepoznato, a to profesionalci nikada ne rade; 2.Krećemo na put bez jasnog cilja, ustvari sam put je destinacija. Ovo zadnje je moja omiljena fraza.

Don Huan je govorio da je univerzum ispunjen brojnim svetovima koji se ređaju kao ljuske u glavici luka (valda je mislio na crni luk). Tim svetovima putuju čarobnjaci, ili bolje da kažemo duhovni tragači. Duhovni tragač traži pukotine između svetova, kako bi zavirio u nove oblike stvarnosti. Taj put ume da bude i opasan, naročito ako ste, poput Kastanede, spremni da se služite raznoraznim sredstvima. Pa zašto bi se neko time zamajavao, pa se još i izlagao opasnosti? Možda zato što želi da iskusi nešto više. Znam da se mnogi ne slažu sa mojim stanovištem, ali ja mislim da je život avantura. Ustvari da jedino takav vredi. Uostalom zašto filozofi vekovima tragaju za odgovorima koje verovatno nikad neće naći? Zašto ljudi grade akcelerator u Cernu? Mene ova pitanja ne muče toliko. Uvek sam imao razumevanja za ludake koji skaču paraglajderima ili jurcaju motorima. Za mene, nepoznato i opasno je uvek bolje od poznatog i dosadnog. Duhovnost je dakle avantura, izazov.