Svi smo čitali Alisu u zemlji čuda. To je jedna jako zanimljiva bajka za odrasle i decu. Inspirativna je i duhovita, budi našu maštu, poučna je, dubokoumna i psihodelična. Kada bi za ovo poslednje znali, mnogi bi roditelji trgnuli svom detetu knjigu iz ruku. Možda bi je i ministarstvo prosvete izbacilo iz školskih programa. Ali zbog toga su bajke tako moćne. One su kao šifre. Svako u njima vidi samo deo istine. Mnoge su istine u bajkama skrivene. Tako je i istina o psihodeličnim sakramentima utkana u mnoge bajke.
Svet bajki i nije tako nestvaran. To su vekovima znali samo odabrani upućenici u tajne prirode i naravno sva deca. U mnogim bajkama i mitovima, uključujući i biblijsku legendu o Adamu i Evi, opisuju se prvo neka prošla, zlatna vremena, zatim greh i pad, i nakon toga ponovni uspon, ali sada uz određeni napor. Možda je zlatno doba upravo detinjstvo. To je čarobni svet, raj. Zatim sledi odrastanje, gubitak nevinosti, spoznaja zla. I ostaju sećanja na izgubljeni raj, skrivena duboko u podsvesti, u sunčanom danu, u toplom dodiru voljene osobe ili u čarobnoj gljivici, da nas snaže da ne posustanemo, da nam daju veru, da nas povremeno opomenu na naše božansko poreklo.
Da li su magične (psihoaktivne) gljive, žaba (oblivena bufoteninom) koja se pretvara u princezu, (harmalinskom crvenom bojom ofarban) „leteći“ ćilim, veštica koja leti na „čarobnoj“ metli (namočenoj u veštičju mast), ono što bajkama daje razlog da se nazovu bajkama za odrasle i decu? Da li su odraslima upućeni svi ovi simboli? Da li su nam oni neophodni da bi smo razumeli dečiji svet? Čini mi se da su na ovo mislili rodonačelnici psihodeličnog pokreta, kada su nas nagovarali da otvorimo vrata percepcije. Iz ovog ugla možemo razumeti svu tu detinjastu nezrelost dece cveća.
Ipak nije se sve odvijalo kao u bajci, u poigravanju zrelih ljudi sa psihodelicima. Pokazalo se, u tim eksperimentima, da smo mnogo bliži ludilu nego plemenitosti dečije stvarnosti. Imamo li pravo da predmete dečije mašte učinimo delom stvarnosti odraslih? Jesmo li ovoga puta mi nezreli i nedorasli, da bi se ušunjali u čarobni svet? Da li je raj za nas zauvek izgubljen, ili postoji put kojim se možemo vratiti kući? Koji je to put?
